У фокусу је е-банкинг и м-банкинг услуга за физичка лица, код којих још није довољно развијена свест о бенефитима које овај вид услуге доноси, али ће бити поменути и остали аспекти платног промета у Србији. Убрзаној популаризацији електронских услуга, допринела је делимично и држава прописивањем акта који познају само електронски начин пријаве пореза или пријаву и одјаву запослених у случају обавезног социјалног осигурања.

Физичким лицима је кроз портал Е-управа понуђен мањи скуп услуга као што је на пример заказивање термина за издавање личне карте и пасоша, где се по гужвама у полицијским станицама може приметити да јако мали број грађана користи бенефите електронског заказивања и избегавања чекања у редовима. Слична ситуација је и са плаћањем рачуна, мењачким пословима, уплати средстава другим физичким лицима, где највећи број људи и даље користи шалтере, чекајући у реду и плаћајући веће провизије за одрађене услуге.

Статистика

Закључно са крајем 2014. године у Србији је закључено 920 000 уговора физичких лица за е-банкинг услугу. Услуга м-банкинг се у Србији најчешће нуди као додатни производ (додатна апликација за другачијим, најчешће мањим сетом функционалности) и са физичким лицима је потписано око 120 000 м-банкинг уговора, закључно са крајем 2014. године.

банкарске услуге

 

Стопа коришћења е-банкинг и м-банкинг решења није ни приближно сразмерна броју склопљених уговора. Већина банака на тржишту у случају физичких лица, своју понуду формира кроз пакете услуга, где су електронске услуге неизоставни део те понуде. Стварни проценат коришћења је далеко мањи, где клијенти данас најчешће ова решења користе за проверу стања, док један занемарљив проценат клијената, користи е-банкинг решења за потребе плаћања рачуна и пренос средстава.

Налог за уплату

Налог за уплату подразумева плаћање употребом готовине на шалтеру поште или банке. Налог за пренос у папирној форми представља плаћање такође на шалтеру уз повлачење средстава са рачуна клијента (безготовинско плаћање на шалтеру). Налог за пренос у електронској форми се односи на плаћања путем електронских решења и једини позитиван аспект, је тренд раста електронских налога и смањење налога за уплату.

Још један битан показатељ је место извршења плаћања (налога за уплату), где је у питању добро позната навика грађана и обављање плаћања на шалтерима поште.

 

Ако узмемо у обзир број радних дана у години и податке приказане на графиконима изнад, долазимо до цифре од 120 000 налога за уплату који се изврше на дневном нивоу.

Трошкови

Сваког месеца плаћамо неколико различитих рачуна, струја, инфостан, интернет, кабловска, фиксни, мобилни телефон. Поред месечних рачуна често имамо потребу за плаћањем производа или услуга које смо резервисали путем интернета (путовања, сајтови са попустима, онлине продавнице…). Можемо рећи да просечни грађанин изврши бар 5 трансакција месечно, где у зависности од висине рачуна и места плаћања, провизије могу прећи и 300 динара, што је у висини месечних трошкова за одржавање рачуна. Поред трошкова провизије у обзир треба узети и део средстава који се издвајају за месечно одржавање рачуна у банкама а где је у већини случајева у тај износ укључена и е-банкинг услуга. Поред материјалних трошкова, у обзир треба узети и време које је потрошено на чекање у реду а које је данас веома драгоцено због свакодневних обавеза која се намећу сваком од нас.

 

Накнаде банака

 

Ако погледамо накнаде за готовинска плаћања на рачуне у другим банкама трошкови могу бити у просеку 4 пута већи од плаћања путем е-банкинг и м-банкинг услуге (екстерна плаћања). Постоје позитивни и негативни екстреми, где неке банке за плаћања извршена кроз е-банкинг решења не зарачунавају провизију, док код других банака, провизије за плаћање на шалтерима превазилазе и 100 динара. Годишње на ове издатке може бити потрошено између 3 000 и 4 000 динара али и више у зависности од обима и износа плаћања.

Предности е-банкинг и м-банкинг услуге

Финансијске уштеде представљају најочигледнију предност е-банкинг и м-банкинг решења, али постоји још разлога због којих треба размислити о коришћењу електронских услуга.

  • Доступност 24/7 са било које локације са интернет приступом
  • Провера стања и плаћање рачуна без чекања у реду
  • Увид у стање по платним картицама
  • Увид у стање по кредиту
  • Пренос средстава на рачун штедње
  • Нижи трошкови
  • Мењачки послови
  • Превремена отплата кредитних картица
  • Једноставнија евиденција и претрага извршених плаћања
  • Подношење захтева за додатне услуге

Сигурно сте се нашли у ситуацијама када су вам затребала средства са штедног рачуна при путу у иностранство, потреба да некоме пребаците одређена средства, проверите расположивост средстава на кредитној картици.

У Србији „E-Commerce“ услуга, која представља прихват картица на интернету и онлине плаћања и даље није на жељеном нивоу па се највећи део куповина на интернету, завршава плаћањем поузећем или примањем инструкција за плаћање које крајњи купац извршава кроз налог за уплату (на шалтеру поште/банака или путем е-банкинг решења). Овде су у питању већи износи у односу на месечна плаћања рачуна па самим тим и провизије могу бити значајно више док са друге стране и уштеда које се може остварити плаћањем путем е-банкинг услуге.

Проблеми

Највећи проблем се може подвести под тромост државних институција, где вам је за одређена плаћања и даље потребан доказ у виду печатираног налога за уплату, уз ризик да вам чак не буде прихваћен ни печатиран налог за пренос. Због још недовољне развијености информатичких система у државним институцијама, сама држава није увела алате нити је искористила позитивну праксу на тржишту, коју сусрећемо у раду средњих и великих правних лица. Идеална ситуација би се односила на увођење рачуноводственог алата који би увозио прометне ставке са извода (који су законом прописани документ) и на основу података о уплатиоцу, ажурирао статус дуговања у систему.

Код корисника којима коришћење рачунара и мобилних апликација није довољно блиско, може се појавити одређени отпор у коришћењу електронских услуга, као и одређено време потребно за привикавање и упознавање са опцијама решења. Банке плаћања најчешће деле у две групе: предефинисана и слободна плаћања, где се код слободних плаћања уводи додатни ниво аутентификације („OTP“ код, хардверски и софтверски токен….). Корисници који желе да врше плаћање месечних рачуна кроз е-банкинг и м-банкинг апликације, могу се ослонити на предефинисану листу рачуна, где се плаћање своди на позивање одређеног предефинисаног шаблона и уношења података као што су сврха плаћања, износ и ПБО број (позив на број одобрења).

Сигурност

На нашем тржишту постоји свега неколико добављача е-банкинг и м-банкинг решења, који имају дугогодишње искуство и апликације које су приликом имплементације прошле одређени сет тестова.

Размена података са сервером банке се врши најчешће кроз „https“ (Hypertext Transfer Protocol Secure) протокол који је настао спајањем класичног „http“ протокола и „SSL“ (Secure Sockets Layer) протокола. Главни циљ „https“ пртокола је креирање безбедног канала у оквиру незаштићене мреже. „SSL“ протокол обезбеђује механизме за идентификацију два саговорника повезана несигурним каналом и заштићеним преносом података између њих. Због скорашњих уочених пропуста у „SSL“ протоколу, подаци могу бити компромитовати кроз „POODLE“  напад, уз коришћење технике човек-у-средини, па је тежиште све више на „TLS“ (Transport Layer Security) протоколу, који обезбеђује жељени ниво заштите.

Додатна безбедност се огледа и кроз имплементацију обавезне аутентификације и ауторизације корисника. Аутентификација представља процес утврђивања индетитета особе која жели приступити систему користећи разне сигурносне технике од комбинације корисничког имена и лозинке, биометријске личне карте или коришћењем сертификата и дигиталног потписа. Ауторизација корисника се врши упаривањем улазних параметара са онима дефинисаним у алату за администрацију приступа.

Код сензитивних акција у оквиру е-банкинг решења, сигурносни захтеви су да се обезбеди јака аутентификација са два фактора: „шта знам“ (лозинка), „шта поседујем“ (број мибилног, биометријски податак….). Под сензитивним акцијама сматрају се плаћања преко одређеног лимита, „слободна плаћања“ (плаћања на рачуне које је клијент сам предефинисао) или измена одређених параметара апликације.

Ако се изузму дигитални сертификати, додатна аутентификација код решења домаћих банака се заснива на „OTP“ технологији и пропагирању произвољног броја путем смс поруке, хардверског или софтверског токена.

Крајња карика у овом ланцу сигурности је сам корисник, који мора водити рачуна о безбедности свог рачунара и чување параметре које је добио од банке (корисничко име и лозинку, токен, паметне картице са сертификатом). И овде важе препоруке за безбедно коришћење интернета од стране корисника, како би се избегло инсталирање малициозних софтвера који могу помоћи у компромитовању података.

Тренд

У неким земљама света су електронске услуге толико напредовале да у Америци банке нуде ниже пакете за клијенте који се обавежу да неће улазити у пословницу банке. Њима је омогућено електронско подношење захтева за картице и кредите и преузимање платних картица без уласка у пословницу банке.

Статистика говори да је европски рекордер по проценту становништва које приступа електронским сервисима Исланд са 91%, док за њим следи Норвешка са 89%. У Србији је једино број отворених е-банкинг налога, резултат који завређује пажњу.

Имајући у виду тенденцију повећавања удела мобилних уређаја у односу на класичне и преносиве рачунаре, као и захтеве да сваки софтвер има и своју мобилну верзију, очекивано је да се ови трендови пренесу на Србију уз одређену временску задршку, узроковану спорим доношењем закона и слабијем одзиву циљне групе.

Од 1. октобра је на снази нови закон о платним услугама који је увео појам електронског новца и платних институција. Имајући у виду да је потребно испоштовати одређену процедуру и обезбедити одређене ресурсе који нису јефтини, у почетку се не може очекивати значајан број платних институција и значајна распрострањеност електронског новца али је у питању свакако значајан помак у законодавству. Кратку илустрацију новог закона можете погледати на следећем линку.

На блогу сам већ писао о концепту Теленор банке као првој онлине банци у Србији, као и „Procredit“ банци која је започела отварање самоуслужних експозитура. „Societe Generale“ покреће концепт онлајн експозитуре која омогућава клијентима видео контакт са личним банкаром, одобрење кеш кредита са фиксном каматном стопом, креирање трајних налога, реализација дозвољеног минуса, отварање штедних рачуна и орочење средстава. Овде је за одређене функционалности искоришћен концепт квалификованог сертификата који је држава увела за потребе реализације електронског потписа и јасне идентификације лица које врши дигитално потписивање документа.

Коришћење електронских сервиса банке ће постати неминовност, једина непознаница је време које ће бити потребно да е-банкинг и м-банкинг услуга наиђу на бољи одзив. Од одговора клијената зависиће и брзина којом ће банке уводити нове сервисе и приступе услугама.

Закључак

Е-банкинг решења су у последњој деценији знатно напредовала, на функционалном, сигурносном, техничком и осталим нивоима, услед чега не постоји ниједна препрека преласка на електронске услуге са досадашње праксе у виду посете шалтерима пошта и банака. Одређен скуп плаћања, најчешће према држави и даље је пожељно извршавати класичним путем, али се сваким даном види напредак у законима и односу према е-управи, што улива одређену дозу оптимизма.

Држава пре свега мора уложити много више напора у стварање услова који ће омогућити имплементацију разних модула који су већ сада развијени од стране произвођача софтвера, по угледу на слична решења у свету.

Банке са становништва безбедности морају константно бити на опрезу и пратити сигурносне препоруке у свету, како би одржале поверење клијената у сигурност њихових података. Морају константно радити на унапређењу услуге, решавању проблема који се јављају са новим верзијама оперативних система и интернет претраживача.

Ситуација са електронским услугама у Србији није на завидном нивоу, али се може рећи да овај вид услуга има велику перспективу у будућности. Уз доношење нових законских и подзаконских акта, уз већу свест грађана ка електронских услугама, може се очекивати значајан раст плаћања електронским путем и промена тренда плаћања рачуна на шалтерима поште и банака.

 

„Societe Generale“ онлине експозитура демо

„Telenor banka“ електронско банкарство демо