U fokusu je e-banking i m-banking usluga za fizička lica, kod kojih još nije dovoljno razvijena svest o benefitima koje ovaj vid usluge donosi, ali će biti pomenuti i ostali aspekti platnog prometa u Srbiji. Ubrzanoj popularizaciji elektronskih usluga, doprinela je delimično i država propisivanjem akta koji poznaju samo elektronski način prijave poreza ili prijavu i odjavu zaposlenih u slučaju obaveznog socijalnog osiguranja.

Fizičkim licima je kroz portal E-uprava ponuđen manji skup usluga kao što je na primer zakazivanje termina za izdavanje lične karte i pasoša, gde se po gužvama u policijskim stanicama može primetiti da jako mali broj građana koristi benefite elektronskog zakazivanja i izbegavanja čekanja u redovima. Slična situacija je i sa plaćanjem računa, menjačkim poslovima, uplati sredstava drugim fizičkim licima, gde najveći broj ljudi i dalje koristi šaltere, čekajući u redu i plaćajući veće provizije za odrađene usluge.

Statistika

Zaključno sa krajem 2014. godine u Srbiji je zaključeno 920 000 ugovora fizičkih lica za e-banking uslugu. Usluga m-banking se u Srbiji najčešće nudi kao dodatni proizvod (dodatna aplikacija za drugačijim, najčešće manjim setom funkcionalnosti) i sa fizičkim licima je potpisano oko 120 000 m-banking ugovora, zaključno sa krajem 2014. godine.

bankarske usluge

 

Stopa korišćenja e-banking i m-banking rešenja nije ni približno srazmerna broju sklopljenih ugovora. Većina banaka na tržištu u slučaju fizičkih lica, svoju ponudu formira kroz pakete usluga, gde su elektronske usluge neizostavni deo te ponude. Stvarni procenat korišćenja je daleko manji, gde klijenti danas najčešće ova rešenja koriste za proveru stanja, dok jedan zanemarljiv procenat klijenata, koristi e-banking rešenja za potrebe plaćanja računa i prenos sredstava.

Nalog za uplatu

Nalog za uplatu podrazumeva plaćanje upotrebom gotovine na šalteru pošte ili banke. Nalog za prenos u papirnoj formi predstavlja plaćanje takođe na šalteru uz povlačenje sredstava sa računa klijenta (bezgotovinsko plaćanje na šalteru). Nalog za prenos u elektronskoj formi se odnosi na plaćanja putem elektronskih rešenja i jedini pozitivan aspekt, je trend rasta elektronskih naloga i smanjenje naloga za uplatu.

Još jedan bitan pokazatelj je mesto izvršenja plaćanja (naloga za uplatu), gde je u pitanju dobro poznata navika građana i obavljanje plaćanja na šalterima pošte.

 

Ako uzmemo u obzir broj radnih dana u godini i podatke prikazane na grafikonima iznad, dolazimo do cifre od 120 000 naloga za uplatu koji se izvrše na dnevnom nivou.

Troškovi

Svakog meseca plaćamo nekoliko različitih računa, struja, infostan, internet, kablovska, fiksni, mobilni telefon. Pored mesečnih računa često imamo potrebu za plaćanjem proizvoda ili usluga koje smo rezervisali putem interneta (putovanja, sajtovi sa popustima, online prodavnice…). Možemo reći da prosečni građanin izvrši bar 5 transakcija mesečno, gde u zavisnosti od visine računa i mesta plaćanja, provizije mogu preći i 300 dinara, što je u visini mesečnih troškova za održavanje računa. Pored troškova provizije u obzir treba uzeti i deo sredstava koji se izdvajaju za mesečno održavanje računa u bankama a gde je u većini slučajeva u taj iznos uključena i e-banking usluga. Pored materijalnih troškova, u obzir treba uzeti i vreme koje je potrošeno na čekanje u redu a koje je danas veoma dragoceno zbog svakodnevnih obaveza koja se nameću svakom od nas.

 

Naknade banaka

 

Ako pogledamo naknade za gotovinska plaćanja na račune u drugim bankama troškovi mogu biti u proseku 4 puta veći od plaćanja putem e-banking i m-banking usluge (eksterna plaćanja). Postoje pozitivni i negativni ekstremi, gde neke banke za plaćanja izvršena kroz e-banking rešenja ne zaračunavaju proviziju, dok kod drugih banaka, provizije za plaćanje na šalterima prevazilaze i 100 dinara. Godišnje na ove izdatke može biti potrošeno između 3 000 i 4 000 dinara ali i više u zavisnosti od obima i iznosa plaćanja.

Prednosti e-banking i m-banking usluge

Finansijske uštede predstavljaju najočigledniju prednost e-banking i m-banking rešenja, ali postoji još razloga zbog kojih treba razmisliti o korišćenju elektronskih usluga.

  • Dostupnost 24/7 sa bilo koje lokacije sa internet pristupom
  • Provera stanja i plaćanje računa bez čekanja u redu
  • Uvid u stanje po platnim karticama
  • Uvid u stanje po kreditu
  • Prenos sredstava na račun štednje
  • Niži troškovi
  • Menjački poslovi
  • Prevremena otplata kreditnih kartica
  • Jednostavnija evidencija i pretraga izvršenih plaćanja
  • Podnošenje zahteva za dodatne usluge

Sigurno ste se našli u situacijama kada su vam zatrebala sredstva sa štednog računa pri putu u inostranstvo, potreba da nekome prebacite određena sredstva, proverite raspoloživost sredstava na kreditnoj kartici.

U Srbiji „E-Commerce“ usluga, koja predstavlja prihvat kartica na internetu i online plaćanja i dalje nije na željenom nivou pa se najveći deo kupovina na internetu, završava plaćanjem pouzećem ili primanjem instrukcija za plaćanje koje krajnji kupac izvršava kroz nalog za uplatu (na šalteru pošte/banaka ili putem e-banking rešenja). Ovde su u pitanju veći iznosi u odnosu na mesečna plaćanja računa pa samim tim i provizije mogu biti značajno više dok sa druge strane i ušteda koje se može ostvariti plaćanjem putem e-banking usluge.

Problemi

Najveći problem se može podvesti pod tromost državnih institucija, gde vam je za određena plaćanja i dalje potreban dokaz u vidu pečatiranog naloga za uplatu, uz rizik da vam čak ne bude prihvaćen ni pečatiran nalog za prenos. Zbog još nedovoljne razvijenosti informatičkih sistema u državnim institucijama, sama država nije uvela alate niti je iskoristila pozitivnu praksu na tržištu, koju susrećemo u radu srednjih i velikih pravnih lica. Idealna situacija bi se odnosila na uvođenje računovodstvenog alata koji bi uvozio prometne stavke sa izvoda (koji su zakonom propisani dokument) i na osnovu podataka o uplatiocu, ažurirao status dugovanja u sistemu.

Kod korisnika kojima korišćenje računara i mobilnih aplikacija nije dovoljno blisko, može se pojaviti određeni otpor u korišćenju elektronskih usluga, kao i određeno vreme potrebno za privikavanje i upoznavanje sa opcijama rešenja. Banke plaćanja najčešće dele u dve grupe: predefinisana i slobodna plaćanja, gde se kod slobodnih plaćanja uvodi dodatni nivo autentifikacije („OTP“ kod, hardverski i softverski token….). Korisnici koji žele da vrše plaćanje mesečnih računa kroz e-banking i m-banking aplikacije, mogu se osloniti na predefinisanu listu računa, gde se plaćanje svodi na pozivanje određenog predefinisanog šablona i unošenja podataka kao što su svrha plaćanja, iznos i PBO broj (poziv na broj odobrenja).

Sigurnost

Na našem tržištu postoji svega nekoliko dobavljača e-banking i m-banking rešenja, koji imaju dugogodišnje iskustvo i aplikacije koje su prilikom implementacije prošle određeni set testova.

Razmena podataka sa serverom banke se vrši najčešće kroz „https“ (Hypertext Transfer Protocol Secure) protokol koji je nastao spajanjem klasičnog „http“ protokola i „SSL“ (Secure Sockets Layer) protokola. Glavni cilj „https“ prtokola je kreiranje bezbednog kanala u okviru nezaštićene mreže. „SSL“ protokol obezbeđuje mehanizme za identifikaciju dva sagovornika povezana nesigurnim kanalom i zaštićenim prenosom podataka između njih. Zbog skorašnjih uočenih propusta u „SSL“ protokolu, podaci mogu biti kompromitovati kroz „POODLE“  napad, uz korišćenje tehnike čovek-u-sredini, pa je težište sve više na „TLS“ (Transport Layer Security) protokolu, koji obezbeđuje željeni nivo zaštite.

Dodatna bezbednost se ogleda i kroz implementaciju obavezne autentifikacije i autorizacije korisnika. Autentifikacija predstavlja proces utvrđivanja indetiteta osobe koja želi pristupiti sistemu koristeći razne sigurnosne tehnike od kombinacije korisničkog imena i lozinke, biometrijske lične karte ili korišćenjem sertifikata i digitalnog potpisa. Autorizacija korisnika se vrši uparivanjem ulaznih parametara sa onima definisanim u alatu za administraciju pristupa.

Kod senzitivnih akcija u okviru e-banking rešenja, sigurnosni zahtevi su da se obezbedi jaka autentifikacija sa dva faktora: „šta znam“ (lozinka), „šta posedujem“ (broj mibilnog, biometrijski podatak….). Pod senzitivnim akcijama smatraju se plaćanja preko određenog limita, „slobodna plaćanja“ (plaćanja na račune koje je klijent sam predefinisao) ili izmena određenih parametara aplikacije.

Ako se izuzmu digitalni sertifikati, dodatna autentifikacija kod rešenja domaćih banaka se zasniva na „OTP“ tehnologiji i propagiranju proizvoljnog broja putem sms poruke, hardverskog ili softverskog tokena.

Krajnja karika u ovom lancu sigurnosti je sam korisnik, koji mora voditi računa o bezbednosti svog računara i čuvanje parametre koje je dobio od banke (korisničko ime i lozinku, token, pametne kartice sa sertifikatom). I ovde važe preporuke za bezbedno korišćenje interneta od strane korisnika, kako bi se izbeglo instaliranje malicioznih softvera koji mogu pomoći u kompromitovanju podataka.

Trend

U nekim zemljama sveta su elektronske usluge toliko napredovale da u Americi banke nude niže pakete za klijente koji se obavežu da neće ulaziti u poslovnicu banke. Njima je omogućeno elektronsko podnošenje zahteva za kartice i kredite i preuzimanje platnih kartica bez ulaska u poslovnicu banke.

Statistika govori da je evropski rekorder po procentu stanovništva koje pristupa elektronskim servisima Island sa 91%, dok za njim sledi Norveška sa 89%. U Srbiji je jedino broj otvorenih e-banking naloga, rezultat koji zavređuje pažnju.

Imajući u vidu tendenciju povećavanja udela mobilnih uređaja u odnosu na klasične i prenosive računare, kao i zahteve da svaki softver ima i svoju mobilnu verziju, očekivano je da se ovi trendovi prenesu na Srbiju uz određenu vremensku zadršku, uzrokovanu sporim donošenjem zakona i slabijem odzivu ciljne grupe.

Od 1. oktobra je na snazi novi zakon o platnim uslugama koji je uveo pojam elektronskog novca i platnih institucija. Imajući u vidu da je potrebno ispoštovati određenu proceduru i obezbediti određene resurse koji nisu jeftini, u početku se ne može očekivati značajan broj platnih institucija i značajna rasprostranjenost elektronskog novca ali je u pitanju svakako značajan pomak u zakonodavstvu. Kratku ilustraciju novog zakona možete pogledati na sledećem linku.

Na blogu sam već pisao o konceptu Telenor banke kao prvoj online banci u Srbiji, kao i „Procredit“ banci koja je započela otvaranje samouslužnih ekspozitura. „Societe Generale“ pokreće koncept onlajn ekspoziture koja omogućava klijentima video kontakt sa ličnim bankarom, odobrenje keš kredita sa fiksnom kamatnom stopom, kreiranje trajnih naloga, realizacija dozvoljenog minusa, otvaranje štednih računa i oročenje sredstava. Ovde je za određene funkcionalnosti iskorišćen koncept kvalifikovanog sertifikata koji je država uvela za potrebe realizacije elektronskog potpisa i jasne identifikacije lica koje vrši digitalno potpisivanje dokumenta.

Korišćenje elektronskih servisa banke će postati neminovnost, jedina nepoznanica je vreme koje će biti potrebno da e-banking i m-banking usluga naiđu na bolji odziv. Od odgovora klijenata zavisiće i brzina kojom će banke uvoditi nove servise i pristupe uslugama.

Zaključak

E-banking rešenja su u poslednjoj deceniji znatno napredovala, na funkcionalnom, sigurnosnom, tehničkom i ostalim nivoima, usled čega ne postoji nijedna prepreka prelaska na elektronske usluge sa dosadašnje prakse u vidu posete šalterima pošta i banaka. Određen skup plaćanja, najčešće prema državi i dalje je poželjno izvršavati klasičnim putem, ali se svakim danom vidi napredak u zakonima i odnosu prema e-upravi, što uliva određenu dozu optimizma.

Država pre svega mora uložiti mnogo više napora u stvaranje uslova koji će omogućiti implementaciju raznih modula koji su već sada razvijeni od strane proizvođača softvera, po ugledu na slična rešenja u svetu.

Banke sa stanovništva bezbednosti moraju konstantno biti na oprezu i pratiti sigurnosne preporuke u svetu, kako bi održale poverenje klijenata u sigurnost njihovih podataka. Moraju konstantno raditi na unapređenju usluge, rešavanju problema koji se javljaju sa novim verzijama operativnih sistema i internet pretraživača.

Situacija sa elektronskim uslugama u Srbiji nije na zavidnom nivou, ali se može reći da ovaj vid usluga ima veliku perspektivu u budućnosti. Uz donošenje novih zakonskih i podzakonskih akta, uz veću svest građana ka elektronskih uslugama, može se očekivati značajan rast plaćanja elektronskim putem i promena trenda plaćanja računa na šalterima pošte i banaka.

 

„Societe Generale“ online ekspozitura demo

„Telenor banka“ elektronsko bankarstvo demo