онлине Archives - Израда сајтова, позивница за венчање, е-пословање

„LTE“ (4G) мрежа доступна у Србији

Крајем марта су сва три оператера (МТС, Теленор, ВИП) објавила вест да су први пустили у рад „LTE“ (4G) мрежу, уз напомену да су у питању само одређене локације, које су изабране на основу анализе саобраћаја. Претходно смо могли да прочитамо вест да су на јавном надметању одржаном 19. фебруара сва три оператера купила лиценцу за нову генерацију мобилне телефоније. Након иницијалне замене картице код оператера са оном која подржава нови стандард, права премија је била ухватити на телефону „LTE“ натпис. Неки од оператера нису баш најспремније дочекали увођење новог стандарда, Даље

„Telenor banka“ почела са радом

Прва онлине банка у Србији, почела је данас са радом, у питању је „Telenor banka“ . Цела прича је започета још почетком 2013. године када је „Telenor“ купио „KBC“ банку, док је портфолио клијената преузела „Societe Generale Srbija“ банка. Уз објаву почетка рада освануо је и нови сајт, који пружа детаљне информације о понуди, као и трошкове за пакете „Starter“ и „Progresiv“.

Пакети услуга

Одржавање „Starter“ пакета је бесплатно уз изостанак провизије на налоге инициране кроз опцију „плаћање рачуна на клик“,, као и трајне налоге унутар Теленор банке. Месечно одржавање пакета „Progresiv“Даље

Царина почела да наплаћује ПДВ на све пошиљке из иностранства

Свако иоле упућен у дешавања везано за е-трговину и ко бар мало користи њене бенефите, са доста оптимизма је чекао одлуку Владе Србије у септембру 2011. године, која је тада усвојила предлог да се подигне лимит са 25 евра на 50 евра за куповину путем интернета. Износ је био мањи од очекиваног лимита, али је и поред свега доносио одређени помак. Овај лимит се односио на купљену робу за личну употребу (некомерцијалну робу), добијену путем поштанског саобраћаја, док је подигнут и лимит за примање поклона од другог физичког лица на 70 евра. Све пошиљке које су превазилазиле овај лимит, ишле су на царињење по јединственој царинској стопи од 10%. На овај износ додаван је ПДВ, који је у зависности од врсте робе,Даље

„PayPal“ коначно у Србији, како отворити налог

После година нагађања и неколико најављених датума који се нису обистинили, у ноћи између 09.04. и 10.04. Србија је уврштена у листу земаља које су подржане од стране „PayPal“ услуге. Дуго очекивана вест наишла је на велико одобравање овдашње јавности, али тек треба да уследи нека анализа везана за корист коју ће грађани Србије имати од ове услуге.

За сада је познато да ће кориснице овог сервиса у Србији, имати следеће могућности:Даље

Куповина путем Интернета, потрошено 180 милиона евра

Власници платних картица у Србији, прошле године су утрошили чак 170 милиона евра купујући преко страних интернет сајтова. Када се на то дода још 884,8 милиона динара колико је плаћано на домаћим сајтовима, добијемо прилично велики износ утрошен кроз електронску трговину. Подаци које су нам доставиле банке, приказују да и наши грађани користе платне картице за ову врсту савремене трговине, наводе у Народној банци Србије.

Даље

„Alibaba“, кинески „Amazon“ и „eBay“

На путу да постане највећа економија света, Кина полако престиже Америку на још једном пољу, у питању је е-трговина. Једна компанија доминира тржиштем, „Alibaba“ је по неким мерилима већ постала највећа светска компанија на овом пољу. Прошле године два „Alibaba“ портала су генерисала 170 милијарди долара промета, више од „eBay“ и „Amazon“ заједно. „Alibaba“ је на путу да постане прва компанија у области е-трговине са годишњним прометом преко билион долараДаље

Е-пословање, како је све почело

Све је почело шездесетих година прошлог века, када су велике интернационалне компаније успоставиле директну везу између система. Били су вођени идејом „канцеларије без папира“, поузданије комуникације која ће елиминисати људску грешку, при ручном уносу податaka из једног система у други.

Прекретница је био „EDI“ систем (Electronic Data Interchange), који је заменио традиционалну комуникацију, дигиталним преносом података од једног рачунара до другог. Учесници у трговини су могли да размењују поруџбине, фактуре и остале пословне трансакције, користећи формат података који задовољава „ASC X12“ стандард, који је био шод откриљем „ANSI“ (American National Standards Institute).Даље