Развој е-пословања и е-банкингa у Србији је био условљен пре свега појавом рачунара у тадашњој СФРЈ. Први рачунари су били исувише компликовани за коришћенње и тек појавом „CER“ рачунара фирме „Михајло Пупин“, крајем шездесетих година, дошло је до првих примена у банкама. Са тим рачунаром, наша земља је била једна од шест земаља у свету која је имала могућност да направи дигитални рачунар и једина у средњој европи.  Овај моменат, је довео до повећаног интересовања банака за нове технологије, када и започиње аутоматизација система.

Шездесетих година у тадашњој Југословенској банци, започело се са применом средстава за аутоматску обраду података, применом компјутера и књиговодствених машина са папирном траком у филијалама банке. Додуше, у том првом моменту су филијале достављале податке ручно, централи у којој се и налазио рачунар. Почетком седамдесетих година, банка организује информационе послове на највишем организационом нивоу за то време, купујући најсевременију „IBM“ опрему за централу и опрему за припрему и пренос података која је била распоређена у филијалама. Ствара се комуникациона мрежа, која повезује филијале са централом у Београду а убрзо се развијају и софтверска решења за аутоматизацију банчиног пословања.

Осамдесетих година се у банкама формирају рачунски центри, опремљени „Hоneywell“ опремом. Шалтери у филијалама се опремају, опремом „Bunker Ramo“ за рад са становништвом. Почетком деведесетих година Југобанка одлучује да пружа услуге и другим банкама, које нису имале сопствену рачунарску опрему. Ово није била једина банка која је имала овакво пословање, истицале су се и Београдска и Беобанка.

Почетни кораци у системима плаћања путем Интернета започети су у децембру 1998. године када су направљене прве трансакције плаћања картицама. Прве картице које су коришћене биле су издате од  БК банке и Београдске банке. Увођењу ових услуга, допринео је приступ Интернету 1997. године, који је први пружао Еунет, док су се касније појавили и други провајдери, Беотел, Сезампро. Картицама је било могуће плаћати на ПОС терминалима, путем Интернета а имали сте и могућност подизања новца са банкомата. Број сајтова и трговаца који су подржавали овај вид куповине није био велики али је свакако и то био успех имајући у виду санкције и отежано пословање банака код нас.

После 2000. године

Са доласком страних банака, после 2000. године, ситуација се мења, највише због усвајања закона о платном промету 1. јануара 2003. године. Овај закон је променио праксу дотадашњег централизованог система и пренео га на све банке, што је отворило пут електронском пословању. Пре отприлике десет година, компанија тада под називом Pexim (садашњи „Asseco“) понудила је прва решења за електронско банкарство. Апликације су пре свега биле предвиђене за основне банкарске послове (провера стања, праћење извода) са циљем да се растерете филијале банке, али су временом решења постојала све озбиљнија, па тако данас путем е-банкинга клијенти могу да обаве већину послова без одласка у филијалу банке. Од првих корака, десило се много, на тржишту Србије, своја решења су понудиле и друге фирме, Сага доо, „Halcom“, док су неке банке користиле решења својих централа у иностранству.

Већој експанзији електронског пословања, допринела је већа доступност рачунара у домаћинствима, већи проценат људи који имају приступ интернету, настојање банака да створе поверење у овај вид пословања и унапређивање апликација, где су са сваком новом верзијом решавани проблеми у коришћењу и уједно развијале нове опције, које су клијентима биле потребне. Решења су све мање била зависна од „Windows“ платформе и рачунара, тако да данас, можете приступити већини е-банкинг решења, путем свог мобилног телефона, таблет уређаја, без обзира на платформу коју користите.

Закључак

Данас, е-пословање представља незаобилазну тачку пословања великих компанија. Рачуноводствени софтвер, увезан за е-банкинг решењем, аутоматизује цео процес, што омогућава многе бенефите, пре свега у виду веће доступности информација у кратком року, лакше обраде података и смањених укупних трошкова. Са становишта физичких лица, избегавају се чекањa у редовима за плаћање рачуна, одласци у банке за обављање основних послова и оно најбитније смањени трошкови, јер су провизије у овим случајевима понекад и до десет пута мање.

Уколико нисте имали прилике да користите е-банкинг или неку другу врсту плаћања, време је да покушате, како би и сами увидели бенефите о којима је овде писано.