Razvoj e-poslovanja i e-bankinga u Srbiji je bio uslovljen pre svega pojavom računara u tadašnjoj SFRJ. Prvi računari su bili isuviše komplikovani za korišćennje i tek pojavom „CER“ računara firme „Mihajlo Pupin“, krajem šezdesetih godina, došlo je do prvih primena u bankama. Sa tim računarom, naša zemlja je bila jedna od šest zemalja u svetu koja je imala mogućnost da napravi digitalni računar i jedina u srednjoj evropi.  Ovaj momenat, je doveo do povećanog interesovanja banaka za nove tehnologije, kada i započinje automatizacija sistema.

Šezdesetih godina u tadašnjoj Jugoslovenskoj banci, započelo se sa primenom sredstava za automatsku obradu podataka, primenom kompjutera i knjigovodstvenih mašina sa papirnom trakom u filijalama banke. Doduše, u tom prvom momentu su filijale dostavljale podatke ručno, centrali u kojoj se i nalazio računar. Početkom sedamdesetih godina, banka organizuje informacione poslove na najvišem organizacionom nivou za to vreme, kupujući najsevremeniju „IBM“ opremu za centralu i opremu za pripremu i prenos podataka koja je bila raspoređena u filijalama. Stvara se komunikaciona mreža, koja povezuje filijale sa centralom u Beogradu a ubrzo se razvijaju i softverska rešenja za automatizaciju bančinog poslovanja.

Osamdesetih godina se u bankama formiraju računski centri, opremljeni „Honeywell“ opremom. Šalteri u filijalama se opremaju, opremom „Bunker Ramo“ za rad sa stanovništvom. Početkom devedesetih godina Jugobanka odlučuje da pruža usluge i drugim bankama, koje nisu imale sopstvenu računarsku opremu. Ovo nije bila jedina banka koja je imala ovakvo poslovanje, isticale su se i Beogradska i Beobanka.

Početni koraci u sistemima plaćanja putem Interneta započeti su u decembru 1998. godine kada su napravljene prve transakcije plaćanja karticama. Prve kartice koje su korišćene bile su izdate od  BK banke i Beogradske banke. Uvođenju ovih usluga, doprineo je pristup Internetu 1997. godine, koji je prvi pružao Eunet, dok su se kasnije pojavili i drugi provajderi, Beotel, Sezampro. Karticama je bilo moguće plaćati na POS terminalima, putem Interneta a imali ste i mogućnost podizanja novca sa bankomata. Broj sajtova i trgovaca koji su podržavali ovaj vid kupovine nije bio veliki ali je svakako i to bio uspeh imajući u vidu sankcije i otežano poslovanje banaka kod nas.

Posle 2000. godine

Sa dolaskom stranih banaka, posle 2000. godine, situacija se menja, najviše zbog usvajanja zakona o platnom prometu 1. januara 2003. godine. Ovaj zakon je promenio praksu dotadašnjeg centralizovanog sistema i preneo ga na sve banke, što je otvorilo put elektronskom poslovanju. Pre otprilike deset godina, kompanija tada pod nazivom Pexim (sadašnji „Asseco“) ponudila je prva rešenja za elektronsko bankarstvo. Aplikacije su pre svega bile predviđene za osnovne bankarske poslove (provera stanja, praćenje izvoda) sa ciljem da se rasterete filijale banke, ali su vremenom rešenja postojala sve ozbiljnija, pa tako danas putem e-bankinga klijenti mogu da obave većinu poslova bez odlaska u filijalu banke. Od prvih koraka, desilo se mnogo, na tržištu Srbije, svoja rešenja su ponudile i druge firme, Saga doo, „Halcom“, dok su neke banke koristile rešenja svojih centrala u inostranstvu.

Većoj ekspanziji elektronskog poslovanja, doprinela je veća dostupnost računara u domaćinstvima, veći procenat ljudi koji imaju pristup internetu, nastojanje banaka da stvore poverenje u ovaj vid poslovanja i unapređivanje aplikacija, gde su sa svakom novom verzijom rešavani problemi u korišćenju i ujedno razvijale nove opcije, koje su klijentima bile potrebne. Rešenja su sve manje bila zavisna od „Windows“ platforme i računara, tako da danas, možete pristupiti većini e-banking rešenja, putem svog mobilnog telefona, tablet uređaja, bez obzira na platformu koju koristite.

Zaključak

Danas, e-poslovanje predstavlja nezaobilaznu tačku poslovanja velikih kompanija. Računovodstveni softver, uvezan za e-banking rešenjem, automatizuje ceo proces, što omogućava mnoge benefite, pre svega u vidu veće dostupnosti informacija u kratkom roku, lakše obrade podataka i smanjenih ukupnih troškova. Sa stanovišta fizičkih lica, izbegavaju se čekanja u redovima za plaćanje računa, odlasci u banke za obavljanje osnovnih poslova i ono najbitnije smanjeni troškovi, jer su provizije u ovim slučajevima ponekad i do deset puta manje.

Ukoliko niste imali prilike da koristite e-banking ili neku drugu vrstu plaćanja, vreme je da pokušate, kako bi i sami uvideli benefite o kojima je ovde pisano.